Spisak od najmanje tri miliona imena biće napravljen u novoj nezavisnoj instituciji - Centralnom registru, koji bi s radom trebalo da počne početkom iduće godine. Ova služba biće smeštena u beogradskoj zgradi SIV 3, imaće dvadeset zaposlenih, a sav posao obavljaće se - elektronski. Centralni registar će biti jedinstvena baza podataka svih osiguranika i nosilaca osiguranja, odnosno poslodavaca.Objedinjavaće sve relevatne podatke iz Fonda PIO, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Poreske uprave i Nacionalne službe za zapošljavanje.
Spisak od najmanje tri miliona imena biće napravljen u novoj nezavisnoj instituciji - Centralnom registru, koji bi s radom trebalo da počne početkom iduće godine.
Ova služba biće smeštena u beogradskoj zgradi SIV 3, imaće dvadeset zaposlenih, a sav posao obavljaće se - elektronski.
- Centralni registar će biti jedinstvena baza podataka svih osiguranika i nosilaca osiguranja, odnosno poslodavaca - objašnjava Milica Danilović, direktorka tog Registra.
- Objedinjavaće sve relevatne podatke iz Fonda PIO, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Poreske uprave i Nacionalne službe za zapošljavanje.
Slične sisteme imaju Hrvatska, Makedonija, Irska, Austrija... Iz EU je stigao zahtev da i Srbija dobije takvu bazu, zbog čega je naša zemlja od Svetske banke dobila beskamatni kredit od 25 miliona dolara. Deo novca će otići na reformu penzijske administracije, a deo na novu službu.
- Preduslov za osnivanje registra je bilo uvođenje jednošalterskog sistema, koji je oživeo još u oktobru 2010. Zato danas poslodavac, umesto na tri mesta, svog radnika prijavljuje samo na jednom, bilo u RZZO ili RF PIO, i popunjava samo jedan obrazac. Od januara 2013. ta prijava bi trebalo da bude u elektronskom obliku i da je poslodavci donose na portal Centralnog registra, čime će se sasvim ukloniti papirologija i dodatno uštedeti vreme i novac.
Danilovićeva podseća na to da je preduslov za funkcionisanje Centralnog registra i pojedinačna poreska prijava pa poslodavci neće na jednom obrascu pisati zbirni iznos za sve radnike, već će to morati da čini za svakog ponaosob:
- To praktično znači da ćemo za svakog osiguranika imati podatke da li su plaćeni porezi i doprinosi, i to na koju osnovicu, za koji period i slično. I sami radnici će u svakom trenutku moći da imaju uvid u te podatke i to na mesečnom, a ne godišnjem nivou. Tako se neće dešavati da neko godinama ne zna da li mu poslodavac uopšte plaća doprinose i da li "zakida" na iznosima. A neće morati ni da mesecima dokazuje staž kako bi se penzionisao.
Posebnim softverima u Centralnom registru upoređivaće se svi podaci iz svih službi i na vreme otkrivati nepravilnosti, a potom slati Poreskoj upravi i Inspektoratu rada, koji će moći na vreme da sankcionišu poslodavce koji krše zakon. Zato će očekuje efikasnija naplata doprinosa.